pesme

◄почетак Јован Јовановић - Змај
ДЕТЕ И ЛЕПТИР	ЗИМСКА ПЕСМА
МАЛИ БРАТА	ЗЕКА, ЗЕКА ИЗ ЈЕНДЕКА
КАД БИ...	ЧИГРА И ДЕЦА
КАКО БИ	ДЕД И УНУК
НЕЋЕ МАЧКА ДА СЕ СИГРАМО	ДЕТЕ И БАКА
СТЕВА РАКОЛОВАЦ	СТРАШЉИВАЦ
ДА САМ ЈА КРАЉ	КИША
ТАШИ, ТАШИ ТАНАНА	ЖАБА ЧИТА НОВИНЕ
СВЕТ	ПАЧИЈА СКОЛА
ВЕТАР	СТАРА БАКА
РЕПА	КУПАЊЕ
КОЛО,КОЛО НАОКОЛО	ЈОВАНКА БАШТОВАНКА
МАЛИ КОЊАНИК	ПЕСМА ТОПЛОЈ КИШИЦИ
ПТИЦЕ НА ПРОЗОРУ	ЛЕПОТИЦА
ЈУЦА СА ВЕЛИКОМ ЈАБУКОМ	ВЕВЕРИЦА И ДЕЦА
ПУНОГЛАВАЦ	БРОЈАЛИЦА
ВРАБАЦ	ШУМСКИ ВРТИЋ
ВРАБАЦ ПЕЂА	У БАРИ
ДЕТЕ И ЛЕПТИР Лептирићу, шаренићу, ходи к мени амо! Ево имам лепу ружу, помириши само. Ја бих дошо, ал се бојим какве игле клете; стиснућеш ме, пробошћеш ме, п'онда, збогом свете! Нећу, лепко, нећу, лепко, живота ми мога. Само хоћу да избројим кол'ко имаш нога. Е, па то ти могу казат и из даље малко: Лептир има шест ножица, - а сад збогом, ранко! МАЛИ БРАТА Дочепао се мали Брата очевога сата. А сат је од злата, па има и врата. Ала је то лепо! А на уво кад га метне, тад се чује нека звека; сат говори: Тика-така! Брата мисли: хоће млека. Ала је то мудро! Залио га слатиким млеком неколико пути, Брата мисли: Сат се најо, па сад зато ћути. Ал' се разумемо! Сад су пуни обадвоје, и сатић и Брата, обадвоје сада ћуте; а кад дође тата, - ал' ће бити гужве! КАД БИ... Кад би јелен имо крила, то би брза птица била. Кад би лутка знала шити, могла би ми шваља бити. Кад би лебац падо с неба, свак би имо колко треба. Кад би млеком текла Сава, сир би био забадава. Кад би увек био мај, пећима би био крај. Кад би Дунав био врео, свак би рибље чорбе јео. Кад би... ал' што не мож' бити, о том немој говорити! КАКО БИ Како би то стајало кад би човек зрео наједаред сео на дрвена хата па да се кламата? Како би то стајало кад би стари дека напио се млека, па завијен у јастучак преспавао ручак? Како би то стајало кад би, место ђака, спремила се бака да у школу пође - међу децу дође? Како би то стајало? Погодит је врло лако: стајало би исто тако ко што стоји Кржљавицу Љуби - НЕЋЕ МАЧКА ДА СЕ СИГРАМО Ала је та мачка! Цео дан је грдим; ал' сад ми је дошло да се већ расрдим! Носим је овамо, носим је онамо, покажем јој књигу: "Хајде да читамо!" У књизи су слике, она и не гледи. "Па кад нећеш да читаш, а ти мало преди!" Неће ни да преде - а још како уме- што год речем чини се ко да не разуме.. Огрнем јој ћебе, стресе га са себе; ја јој пружим лутку, она је огребе. "Ако хоћеш, ево ти мој шеширић мали!" Тек јој метнух наглаву, а она га свали. Па зар вреди такав створ да се с њиме дружим... Дошло ми је, бога ми, да је мајци тужим. СТЕВА РАКОЛОВАЦ Неки чудан призор гледао сам с брега: хоће Стева рака, хоће и рак њега. ДА САМ ЈА КРАЉ Да ме метне ко за краља, Ја бих знао како ваља, Јагода бих доста имо – Други порез не бих примо. Па кад ми је рођендан, Све бих позво у мој стан, Сва би деца дошла амо, Да се својски поиграмо. Место новца од папира, Сковао бих сто талира, Купио бих седам чета Од олова, од дрвета. ТАШИ, ТАШИ ТАНАНА Таши, таши, танана, Ево једна грана, А на грани јабука Као молована. Долетеће птичица, Љуљнуће се грана, Отпануће јабука, - Дигнуће је Ана. Таши, моја, па моја, Носи деда шебоја, На шебоју шара, То је бубамара. Бубамара лепета, Не боји се детета, На руку му слета Са шебоја цвета. Таши, бела, дебела, Сва су деца весела, Донео им чика Из шуме лешника, Јела би и Љуба, Али нема зуба, Зато јој је сека Узварила млека. Таши, роде, па роде, Курјак бере јагоде Кад набере доста Молиће га Коста, Да их све не помлави, Да и Насти остави, А курјак ће каз’ти: "Како не бих Насти!" Таши, таши, моје луче, Иде баба по унуче, Из далека прстом пружа: Ено моја Ружа! Таши, таши, Ружице, Нека бриде ручице, Знаш да воли баба Јела Кад су деца весела. Таши, таши, малена, Сукња ти је шарена, Кошуљица бела, Кума ти је донела; Коса ти је плава, Паметна ти глава, А усташца замедљана Увек насмејана. Таши, таши, Цвето, Моје чедо пето, Имаш четир’ брате, Сви питају за те. Један пита: Камо је? Други веле: Тамо је! Трећи тражи Цвету По беломе свету, А четврти нађе милу На мајчином крилу. СВЕТ Ала ј’ леп Овај свет, Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сад, Ено сунце, Ево хлад! Тамо Дунав, Злата пун, Онде трава, Овде џбун. Славуј песмом Љуља луг. Ја га слушам И мој друг. ВЕТАР Зар вас није, децо, страх?! Сад сам дете ко и ви, Па ћарлијам којегди; Сад сам вихор, момче холо, Играм коло наоколо; Сад вам цичим као гуја, Сад сам ветрић, сад олуја. Затворите прозор, врата Да вас ветар не замлата! Ја сам ветар, дижем прах, Зар вас није, децо страх?! РЕПА Сејо деда репу Одмах после кише, Порасла му репа Какве нема више, Тако је то кад се сеје Одмах после кише. Тад се деда посла лати, Па отиде репу брати. Трза, трза, - ал’ му труд Беше узалуд. Позва деда бабу, Баба зграби деду, Деда зграби репу. Трза, трза, - ал’ му труд Беше узалуд. Позва деда малу Јулку, јулка зграби бабу, Баба зграби деду, Деда зграби репу. Трза, трза, - ал’ му труд Беше узалуд. Позва Јулка куцу Жујку, Жујка зграби Јулку, Јулка зграби бабу, баба зграби деду, Деда зграби репу. Трза, трза, - сад му труд Није био узалуд. Деда рече: Ево је - Целог јутра пево је. Баба полу одсече Да је скува довече. КОЛО,КОЛО НАОКОЛО Коло,коло наоколо нек се врти, скаче, нек се знаде ко је млад и весело ђаче. Једно другом пружимо руке, срца чиста, сви смо сретни, весели, сва су деца иста. Неко носи опанке, ципелом се дичи, а ја ћу у нанули на крај свет стући. Није важно шта ти све на ногама годи,- срце игра, срце зна, срце коло води! МАЛИ КОЊАНИК Ђиха, ђиха, четир ноге, Све четири круте! Ђиха, диха, ми идемо, На далеке путе! Седло ми је од мараме, Узде од канапа, А бич ми је од очина Пребијена штапа. Раго једна, баш си лења, Зар те није срам! Ал` кад нећеш ти да скачеш, Ја ћу цупкат сам. ПТИЦЕ НА ПРОЗОРУ У соби је топло, Пећ ваљано греје; На прозору стоји Брабац поред сеје. Гледа како зима Напољу се љути; Хтела би се живо Снегом обасути. Ка прозору дошле Две кукавне птице, Да можда је ту Брабац од сестрице. Ка прозору дошле Па у децу гледе, Не певају, већем Као да беседе: "Није сваком ласно У те зимње дане: Који нема крова. Тај нема ни хране. Ви не знате, децо. Руменога лица, Много је патника, И људи и птица. Помозите, ако ј' Срца вам у груд'ма. Ви нама птицама. А људи ће људ'ма." ЈУЦА СА ВЕЛИКОМ ЈАБУКОМ Кума Анча јабуку Нашој Јуци дала, Јабука је велика. А Јуца је мала. Тој великој јабуци У маленој руци Смејао се братац њен Завидећи Јуци Јуца вели: "Па нека, То је моја срећа: Кад поједем јабуку, Бићу с прста већа." ПУНОГЛАВАЦ Да ли умеш, да ли знаш жабља јаја да познаш? Шта ће бити од тих јаја, кад је сунце пуно сјаја? - Свако јаје – каже жабац, - биће мали пуноглавац. А да ли ће пуноглавац бити некад прави жабац? Нек се јави ко то зна, нека пита ко не зна. ВРАБАЦ Да л' то скаче неки жабац? Није, него један врабац. Шири крила и полеће, час на земљу, на дрвеће. Гладај само овај кљун, час је празан, час је пун. Шта је важно за све врабце? - Да беже од цица маце! ВРАБАЦ ПЕЂА Еђа-међа врабац Пеђа пао на леђа. А зашто је Пеђа пао? -Јер летети није знао. Учио га тата Враба, али су му крила слаба. Еђа-међа врабац Пеђа опет пао на леђа.	ЗИМСКА ПЕСМА Зима, зима - е, па шта је, ако ј' зима, није лав! Зима, зима - па нека је, не боји се ко је здрав! Хај напоље момак ко је, тамо веје крупан снег, види онде навејо је читав бедем, читав брег. А шта може зима мени, шта ми може, шта ми сме? Нек ми носић поцрвени, ето то је, то је све! ЗЕКА, ЗЕКА ИЗ ЈЕНДЕКА Скочи зека из јендека, па по снегу лако прти. За њим скочи други, трећи, а за трећим и четврти. По ћилиму белом скачу један другом на кркачу; преметну се преко њушке, ваљају се полеђушке. Гуркају се у том трку, ћушкају се у том хуку, ко их гледа не мож' знати играју л' се ил' се туку. Гледао их ловац стари, пуцати му беше жао. Узе листак књиге беле, па је зеку - нацртао. Зека, зека из јендека, данаске си срећан био! Данас ти је - деце ради - стари ловац опростио. ЧИГРА И ДЕЦА Наша чигра лепо игра, ситно везе, право стоји,- јер се боји. У ње није божја душа, она само бич наш слуша. Ал' ми деца боље знамо, јер ми бича не требамо; наша душа речи слуша. Реците нам: то је добро, реците нам: то је здраво,- ићи ћемо увек лепо, стајаћемо увек право. ДЕД И УНУК Узо деда свог унука, метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било. Певао му српску славу - И српске јунаке - Певао му љуте битке - Муке свакојаке. Деди око заблистало, Па сузу пролива, И унуку своме рече Да гусле целива. Дете гусле целивало; П' онда пита живо: "Је ли, деда, зашто сам ја Те гусле целив'о?" "Ти не схваташ, Српче мало! Ми старији знамо! Кад дорастеш, кад размислиш, Каз'ће ти се само!" ДЕТЕ И БАКА Бако, стара бако, бабушчице мила, јеси л' и ти кадгод мала, млада била? Јеси л' могла кадгод исправити леђа? Је л' и твоја коса била кадгод смеђа? Је л' и твоја хаља била кадгод кратка? Је л' и тебе когод звао: "Душо моја слатка"? Је л' и теби когод кадгод 'ваку лутку дао? Ваљда се скрхала, па ти је сад жао! - Та зар мора, бако, остарети свако?- Хоћу л' и ја, бако, остарети тако?- Морам ли зар и ја бити тако седа? Тако смежурана, згурена и бледа? Па зар томе нема баш никаква лека? - Зар се то не може живети довека? СТРАШЉИВАЦ Ко се боји сам у соби - то је рђав знак, кога плаши помрчина или празан мрак, ко верује у вештице, леп ми је то ђак! Тај ми неће никад бити Србин, ни јунак. КИША Кишо, мати Благодати! Падај, падај, Прах утоли, Дај живота гори, доли. Кишо, мати Благодати! Покваси ми Цвеће мило Не би л' јоште Лепше било. Кишо, мати Благодати! И поток те Чека вити, Па ће боље Жуборити. ЖАБА ЧИТА НОВИНЕ Седи жаба сама На листу локвања, Од жаркога сунца Штитом се заклања. Да новине чита, То вам слика каже, Ал' не мож' да нађе Што јој очи траже. Знате већ о чему Жабе бригу воде: Хоће ли се скоро Одселити роде. ПАЧИЈА СКОЛА “Јесте л' чули, кумо, Верујте, без шале - Отвара се школа За пачиће мале. Тако је и било, Верујте, без шале - Отворила с' школа За пачиће мале. Сви пачићи дошли, На скамијам' стоје; Стари патак метно Наочаре своје. Све их је уписо У каталог, мале, Па их је прозиво - Верујте, без шале. Па се онда шето С озбиљношћу крутом; Учио их, учио И књигом и прутом. Учио их, учио Од среде до петка, Ал' се нису одмакли Даље од почетка. Није било успеха Учитељском труду, Цела мука његова Остаде залуду. Ништа више не научи Пачурлија та, Него што је и пре знала: Га, га, га, га, га! СТАРА БАКА Године су многе, А леђа нејака, Годне су тешке, - Згурила се бака. Али ипак воли И песму и шалу, Увек има причу за дечицу малу. Кад је деца сретну, У руку је љубе, А она се смеши: - Хвала ти, голубе! Па се онда сместе Испод брсне зове, Па потеку приче Све нове и нове. Замирише зова Од сунчева зрака, - Уживају деца, Ужива и бака. КУПАЊЕ Ала је то дивота Кад се ко окупа! - Што се не би купали, Вода није скупа! Морамо се купати, Прљавштину стрести , - Нечистоћа привлачи Рђу и болести. Зато ј' мајка спремила Воду, - али млаку, Зато је окупала Свога малог Лаку. А сад вели: - Цицу ми Пуштати не смете, Јер ће мислит да је сир, Појешће ми дете. Куцову је слободно, Нек се заиграва, Он ће Лаку чувати Кад легне да спава. А старији, Андреја, Он се већем свукао, Што га већ не купају, Чисто би се туко. Чекај, чекај, Андреја, Док обришу Лаку, Ти ћеш онда добити Другу воду млаку. Лака ће се у колевци Топити у сласти, А шта буде сневао Неће ником каз'ти. ЈОВАНКА БАШТОВАНКА Куд погледаш Свуда Чуда. Ова киша Баш је луда. Што баш сада, Тако пада Кад Јованка, Баштованка, Раденица Вредна, жива, Врт залива. Падај, кишо Горе с неба, Падај онда Када треба: Кад Јованка, Баштованка, Своје лење Дане слави, Па по целу Недељицу Врт залити Заборави. ПЕСМА ТОПЛОЈ КИШИЦИ Хеј, кишице, кишице, дај нам поздрав с неба, све живо на земљи твоју помоћ треба. Ситна трава зелена и латица цвета, живи само кроз тебе с пролећа и лета. Сакриј сунце жежено, нек се стрпи малко,- након твоје росице засјаће нам жарко Кад напоиш земљицу и умириш срце, нек опет загреје наше драго сунце! ЛЕПОТИЦА Једна птица у шумици цвркутала на гранчици: -Ко је, ко је лепотица? Зна се, зна се: веверица! Та се увук дотерује, шапицама лице мије. Нико нема такав реп, нико није тако леп. Слуша ово тета лија, па јој некако не прија: -Ха, ха, ха веверица, мисли да је к'о глумица. Али цела шума зна: најлепша сам само ја! ВЕВЕРИЦА И ДЕЦА Скакутала веверица опа-ца, опа-ца. Од јелкице до борића, доскакута до вртића. Пита децу шта све знају и како се понашају: - Колико су два и два? То су знала деца сва. - Кол'ко ногу у два зеца? То су знала нека деца. - Како ћете, ко ће знати, драге госте дочекати? Замислите, децо,јао, па то нико није знао. БРОЈАЛИЦА Кад кажем један- један кљун има птица, један реп- веверица. Кад кажем два- по две руке, ока два - ти и ја, ти и ја. Кад кажем три- три репића у три зеца, еца, пеца, у три зеца. Кад кажем четири- Чет'ри рога пуж има, Чет'ри точка на колима. Кад кажем пет- пет прстију на рукама, по толико на ногама. Кад кажем шест- шест рогова у три јарца шест ушију – три магарца. Кад кажем седам- у недељи седам дана, играћу се сваког дана. Кад кажем осам- осам ногу у два мачка, е па доста, сад је тачка. ШУМСКИ ВРТИЋ Кроз шумицуи води путић, ту је један мали вртић. Од лишћа је и од цвећа и од траве и дрвећа. Тамо зеца води мама, веверица иде сама. Ту су срне, медведићи, па јежеви и пужићи. Довели су чак и врапца, онда једног малог жапца. Тета Лија све их чува, тата Меца ручак кува. Сваког дана слушам грају, па се питам: Шта играју? Које приче они знају? Дали знају да цртају? Ако све то добро знате, молимо вас, испричајте! У БАРИ Охо, хо, кре-ке-ке, ево баре велике! Није дошла баба рода, баш је топла вода. Ала сунце греје, а жаба се смеје. А како се жаба смеје када сунце греје?
◄почетак Драган Лукић
*СВЕЈЕДНО*	ОН
*ЗАШТО*	*ШАПУТАЊЕ*
*РАДОЗНАЛА ПЕСМА*	*СВАКОГА ДАНА*
*МАЛИ ГРОФ У ТРАМВАЈУ*	*ШТА ЈЕ ОТАЦ*
*ИМЕЊАЦИ*	*ФИФИ*
*САНОВНИК*	.
*СВЕЈЕДНО* Легао Јоца синоћ у кревет. Пробудио се јутрос у девет. Зевнуо двапут тога јутра, па реко: - Нека устаћу сутра. *ЗАШТО* Не свлаче се птице, у реци рибице, у шуми лисице, на ливади цветићи, у кући пужићи, на грани врапчићи, ни медведи, медоједи, ни овце у тору, ни шкољке у мору, ни жабе у бари, ни ноћни чувари - зашто Јоца да се свлачи, спаваћицу да облачи? *РАДОЗНАЛА ПЕСМА* Шта то ради припијена за дно мора Шкољка плава? - Спава. Шта јежеви морски раде кад их гледа неко дете? - Прете. Шта рибице мале раде кад рибари баце мреже? - Беже. А кад ја са стене скочим шта то каже море плаво? - Браво. *МАЛИ ГРОФ У ТРАМВАЈУ* Једна је жена у трамвају дигла грају. Чупкала је муф и викала: - Уф Какав је то ред кад ту седи дед и још не знам кој' а не синчић мој А синчић је млео као жрвањ бео: - Мама, ја бих сео. Мама, ја бих сео. Устао је дед да не квари ред. Синчић реко: - Оф и сео ко гроф. *ИМЕЊАЦИ* Има код нас једна бака са три мала имењака. Она има мачка Жућу, псето Жућу и унука Жућу. Сваког јутра бака ове. имењаке на рад зове. Мачак мисли: псето зове. Псето мисли: дете зове. Унук мисли: мачка зове... Кад на ручак зове бака сва три чују имењака. Мачак каже: - мене зове Псето каже: - мене зове Унук каже: - мене зове Ко да су им зечји краци зачас стигну имењаци. *САНОВНИК* Нека се пробуде деца Тумачимо сан: Ко је сањао зеца трчаће цео дан Ко је сањао мрава имаће посла доста. Ко је сањао реку прећи ће преко моста. Ко је сањао димњак наћи ће два динара. Ко је сањао лопту геометрију одговара. Ко није имао снова не треба ништа да пита и данас песму ову не мора да прочита.	ОН Зазвони телефон, тата викну: "То је он Пријатељ ме тражи" Мама викну: "То је он То ме кројач тражи" Баба викну: "То је он То ме деда тражи" И ја викнух: "То је он То ме другар тражи" Узе тата телефон, а из њега викну - он: " Извините ме, мили мој, погрешан је број" *ШАПУТАЊЕ* Од куће до школе, од школе до куће увек се понешто шапуће, шапуће. Тихо, тише, тихо, тише, Тихо - ко падање кише. Шапућу се писма и шапућу тајне, шапућу се заклетве велике и трајне. Тихо, тише, тихо, тише, тихо - ко падање кише. *СВАКОГА ДАНА* Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне и каже: - Јак си као гвожђе. Свакога дана кад пере руке он насапуни сестри лице, и прска водом канаринце, и с нашом мачком игра жмурке. Свакога дана кад за сто седне мој тата брата за носић дирне, мој тата брату на уво свирне и вади неке бомбоне медне. А после ручка, свакога дана, капетан тата и ми морнари узмемо само најпрече ствари, седнемо журно на кауч стари и испловимо из нашег стана. *ШТА ЈЕ ОТАЦ* Молим вас, реците отац шта је. Да ли је отац тата или - судија за прекршаје? Мене отац стално испитује и жели ово и оно да чује. И кад сам у школу пошла и кад сам из школе дошла, и зашто је ово овако и зашто је оно онако, и зашто је ово овде - зашто оно није онде, и како сам смела ово и како сам смела оно, и знам ли ја да сам већ велика и знам ли ја да нисам више мала, знам ли ја шта је "карактер тврђи од челика" и знам ли ја пошто је шнала? И зашто нисам мислила и како нисам пазила, и шта сам опет згазила и како, како и зашто, зашто и смем ли, и смем ли, и знам ли, и знам ли? Па зато питам отац шта је. Да ли је отац тата или - судија за прекршаје. ФИФИ Овај час, овај час један пас, на узици од свиле, са ноктима од лила, с машницом од тила пролази крај нас. Једна жена стара са њим разговара: - Фифи, гледај право, Фифи, дигни реп. Фифи, пази дрво. Фифи, ниси слеп. Фифи, машну пази. Фифи, лепо гази. Фифи, то не њуши. Фифи, горе уши. Фифи, ти знаш ко си. Фифи, не пркоси. Фифи, језик ниже. Фифи, ходи ближе. Фифи, не скакући. Фифи, сад ћеш кући Тако Фифи живи на узици од свиле, са ноктима лила, са машном од тила, Тако жена стара, са њим разговара. Тако овај час прођоше крај нас.
◄почетак Душан Радовић
БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН СТВОР	*МАЛИ ЖИВОТ*
*ДА ЛИ МИ ВЕРУЈЕТЕ*	*НА СЛОВО, НА СЛОВО*
*ЈЕСЕЊА ПЕСМА*	*ПОУКА*
ЛАВ	КАД ЈЕ БИО МРАК
ЗАМИСЛИТЕ	*ПЛАВИ ЗЕЦ*
СРЕЋНА НОВА ГОДИНА	*СВЕ ШТО РАСТЕ...*
*КАКО ТРЕБА*	.
БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН СТВОР Био једном један створ... цуцао на цуци, седео на седи, гледао на гледи, чекао на чеки, копао на копи, кљуцао на кљуци, плакао на плаки, свирао на свири, скакао на скаки, певао на певи, дремао на дреми спавао на спави. *ДА ЛИ МИ ВЕРУЈЕТЕ* Умивао се један дечак свакога дана без престанка, па су му уши расле, порасле, па му је кожа постала танка. - Да ли ми верујете? Мајка је стално викала "доста" ал' он је хтео, он је хтео... Умивао се сваког дана па се одједном разболео. - Да ли ми верујете? Досао један лекар строг па каже: - Тако ми прслука мог, вода је крива, - забрањујем му да се умива - Да ли ми верујете? *ЈЕСЕЊА ПЕСМА* Све је пошло наопачке за врапце и за мачке, кад је јесен окачила своје зуте значке, кад је ветар запевао новембарске тачке... Пажња Пажња Велика јесења купопродаја Продајемо сунцобране - купујемо кишобране Продајемо старо лишће - купујемо пахуљице Продајемо тротинете - купујемо санке Купујемо шубаре - продајемо машне Продајемо сокне - купићемо рукавице. Продајемо сејалице - купићемо грејалице. Продаћемо сладолед - попићемо чај. Јер: Све је пошло стрмоглавце за птице и за цвеће, кад је сунце одустало на кров да нам слеће. Као да је жуто љуто, као да нас неће ЛАВ Био једном један лав... Какав лав? Страшан лав, нарогушен и љут сав Страшно, страшно Не питајте шта је јео. Тај је јео шта је хтео - трамвај цео и облака један део Страшно, страшно Ишао је на три ноге, гледао је на три ока, слушао је на три ува... Страшно, страшно Зуби оштри, поглед зао, он за милост није знао Страшно, страшно Док га Брана, једног дана, није гумом избрисао. Страшно, страшно. ЗАМИСЛИТЕ Замислите, децо, једно велико море, и у том мору једну велику лађу, и на лађи округле прозоре, и на једном прозору - принцезу Нађу. Замислите, сад, децо, то исто море, и у том мору исту велику лађу, и на лађи исте округле прозоре, и на другом прозору - разбојника Кађу. Замислите онда: бура иде, ветрова фијук и таласи, и један талас принцезу скиде и поче млади живот да гаси. Замислите, децо, сто таласа, већих сто пута од сваке принцезе, може и ајкула свакога часа на модром таласу да се довезе. Страхом и болом обузет, појави се отац принцезин и рече: - Онај биће ми зет, ко спасе млади живот њезин! Замислите, децо, пуна лађа, све официри, принчеви, адмирали... И сви ћуте, сви дрхте, само Кађа скочи - и море га зали. Кађа извали страшну псовку на рачун ветра, на адресу живота, на име мора, избеже смрти мишоловку и спасе принцезу из валова. Замислите сад: отац тај, краљ сигурно, а цар вероватно, подиже Кађу у загрљај и пољуби га ноншалантно. - Ово је кћер моја, а жена ваша - принцеза мила Нађа! - А ја сам, с допуштењем, извините на сметњи, разбојник Кађа! Умири се море, затаји ветар, стаде лађа... Пуни страха, пуни стида, препуни језе - сви гледаху у правцу принцезе. - Храбри Кађа, рече бледа принцеза, ја сам ваша Нађа... Извините, тата, на овом свету свашта се догађа! СРЕЋНА НОВА ГОДИНА Трепти звезда плавим оком на небу високом, пршти, пршти бела стаза, ево Деда Мраза На шубари му снег, а иње у коси, отвор'те му широм врата, поклоне вам носи. Мени лутку белу што уме да спава мени пушку праву да убијем лава. Мени лопту гумену. Мени лук и стрелу. Мени пушку. Мени лопту. Мени лутку белу Свима много радости, игре и песама. Срећна Нова година и нама и вама. *КАКО ТРЕБА* Мале ствари и имена мала траже као м и ш, као з р н о, као м р в а. Док велика ствар великим именом располаже као с о л и т е р, као м е р и д и ј а н, као С р е м с к а М и т р о в и ц а.	*МАЛИ ЖИВОТ* Док неко пије - ја пијуцкам. Док неко гризе - ја само грицкам. Док неко глође - ја само глоцкам. Док неко боде - ја само боцкам. Док неко пева - ја певуцкам. Док неко дрема - ја дремуцкам. Док неко ради - ја радуцкам... И тако мало, ситно живуцкам. *НА СЛОВО, НА СЛОВО* Ш Шта је на крају? На крају неба, на крају мора, на крају пута? Шта је на крају деца би хтала да знају? Зато једу, зато спавају, Зато расту брже од капута. Шта је на крају среде? Четвртак. А шта - на крају четвртка? Петак. На крају свих крајева? Увек је један нови почетак. Крајеви се потроше, почеци увек трају. Почетак - ето шта је на крају П Појели смо што се пекло И попили што је текло Нит' се пече, нит' се точи, - празне руке, празне очи. Ајајајаја Шупље јутро, празно вече, Нити тече, нит' се пече ... Нит' се срче, нит' се зваће, - Све је шупље као саће Ајајајаја *ПОУКА* Хтела је да види шта је доле, нагла се преко стола и - пала. Ко? Једна виљушка радознала. КАД ЈЕ БИО МРАК Кад је био мрак, Кад је био мрак, појурила мачка миша цак, цак, цак. - а да л' га је прогутала, ил' га није прогутала, то ни она није знала - јер је био мрак, јер је био мрак... *ПЛАВИ ЗЕЦ* Три сам земље прелазио, и три горе прегазио, и три мора препловио- док га нисам уловио, Плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету\| Овај зец зна да свира, Овај зец зна да плете, Овај зец ручак кува, Овај зец кућу мете. Овај зец плести уме, Овај зец жети уме, Овај зец шити, пити и француски говорити све разуме Плави зец, чудни зец, једини на свету Ја га хтедох вама дати да вам шије, да вам пије, да вам кроји, да вам броји, да вам плете, да вам мете, да вам кува, да вас чува, да вам пева, слике шара и француски разговара. Плави зец, цудни зец, једини на свету Ставих зеца у торбак па пожурих својој кући. Ал' кад бисмо испред куће, стаде зечић да шапуће: Пусти ме ловче храбри ловче, да очешљам косу, да умијем лице, да исечем нокте, да исправим стас, да удесим глас. Нек' виде деца плавог зеца, цудног зеца, јединог на свету Пустих зеца из торбака ал' се зец не очешља, ал' се зец не уми, нит' исече нокте, нит' исправи стас, нит' дотера глас. Већ побеже, ој, несрећо, на крај света, ој, невољо. *СВЕ ШТО РАСТЕ...* Све што расте хтело би да расте - Нека расте и треба да расте! Све што цвета хтело би да цвета... - Нека цвета и треба да цвета! Нека гледа све што има око, свако крило нек лети високо! Летети, летети, лепо је летети! Живети, живети, лепо је живети! Све што лети хтело би да лети... - Нека лети, и треба да лети! Све што пева хтело би да пева... - Нека пева, и треба да пева Нека скаче све што има ногу, нека трче сви који то могу! Скакати, скакати, лепо је скакати! Живети, живети, лепо је живети! Све што трчи хтело би да трчи... - Нека трчи, и треба да трчи! Све што кљуца хтело би да кљуца... - Нека кљуца, и треба да кљуца! Нека пева све што има глас, нико лепше, ведрије од нас. Певати, певати, лепо је певати! Живети, живети, лепо је живети!
◄почетак Мирослав Антић
ЂАЧКИ КОРЗО	*ИМЕНА*
ДОСАДНА ПЕСМА	ЛАКО ЈЕ ТЕБИ
ПЛАВА ЗВЕЗДА	НАЈЉУБАВНИЈА ПЕСМА
ТАЈНА	НЕПОВРАТНА ПЕСМА
РОЂЕНДАНСКА ПЕСМА	ПЛАВИ ЧУПЕРАК
ЗАГОНЕТКА	ДРУГАРСКА ПЕСМА
*СТРАНИЦА ИЗ ДНЕВНИКА*	ОДЛУКА
ЂАЧКИ КОРЗО У први сумрак сви се ту сјате озбиљна лица држања крута. Оду до угла, па се врате. И опет тако. И опет тако још двесто пута. Шарена поворка гура се, шета... Хиљаду капа и берета... Хиљаду шубара и качкета... А уз пут поглед понеко баци, ил нешто бајаги неважно каже... Руку на срце: шта све ти ђаци упорно траже док троше ђонове и троше сате, док оду онамо и док се врате, и опет тако све из почетка, данас и сутра, идућег петка, идућег јула, идућег маја, тамо и натраг, и никад краја? Чарапе жуте, зелене, плаве, и дуге ноге као штапови. И неки звркови на врху главе. И шишке на челу као слапови. И подгуркивања. И завиркивања. И задиркивања. И добацивања. А можда ипак, ко ће знати, можда ту ипак нешто постоји? Можда то нису празни сати кад се у гужви шета и стоји, па почне тако све из почетка, данас и сутра, идућег петка, идућег јула или априла... Можда ту неком расту крила? Можда ту почну сва путовања? Можда се овде најлепше сања? Можда се овде најлепше жели? И можда су се баш овде срели путеви неки дуги и тајни, путеви бели, путеви тајни? И можда су се баш овде срели осмеси неки - заволели? Можда баш зато једино вреди да се у гужви овако лута, помало шашаво, помало снено, помало смишљено и бесмислено, помало онамо и мало натраг, и опет тако, још безброј пута. ДОСАДНА ПЕСМА Толико ми је досадно да не знам шта ћу. Кад излазим из школе накривим капу на лево око и побијем се са тројицом бар да ме виде девојчице. Девојчице су смешна створења дугоноге, округле, пегаве или кратковиде, много лажу и оговарају и пишу љубавна писма која ми ставе под клупу. Мени је све то досадно. Ипак прочитам писма, најлепше речи препишем - ако ми некад затреба, а од оног што остане направим папирне лађе, направим птице, сланике, жабе, и бајаги се играм а тако ми је досадно. Досадно ми је да порастем, да носим тесне ципеле и да се оженим. Они који порасту прво се данима мрзе онда се данима свађају. Једино ми је жао мог тате. Да је остао дечак - као ја, баш бисмо дивно могли да се дружимо и да заједно будемо заљубљени у наставницу историје. Све остало ми је досадно. Толико ми је досадно да не знам шта ћу, него накривим капу на лево око и побијем се јос са тројицом. Чак и кад нема девојчица. ПЛАВА ЗВЕЗДА 1. Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, жбуња, трава, опет ноћас тебе чека чудна нека звезда права. Чак и ако не верујеш, пробај тога да се сетиш. Кад зажмуриш и кад заспиш, ти покушај да је чујеш, да одлетиш, да је стигнеш и ухватиш и сачуваш кад се вратиш. Али пази: ако није сасвим плава,сасвим права, мора лепше да се спава: да се сања до свитања. Мора даље да се лута. Тристо пута. Петсто пута. Мора дуго да се нађе. Трећа. Пета. Мора у сну да се зађе на крај света. И још даље иза краја: до бескраја. 2. Мора бити такве звезде. Што се чудиш? Пази само да је негде не испустиш док се будиш. Једног дана, једне ноћи, не знам када,али знам тачно, изгледаће небо без ње тако празно,тако мрачно. И сва сунца, све лепоте и све очи што се јаве, никад без ње неће бити сасвим твоје сасвим праве. Ја ти нећу рећи шта је ова звезда чудна, сјајна. Кад је нађеш-сам ћеш знати. Сад је тајна. ТАЈНА Свако има неку тајну: шу-шу-шу... неко лепу и бескрајну, неко тужну или смешну, неко злу. Неко своју тајну слаже. Неко одмах мами каже. Неко своју тајну не би испричао ни у сну. Неко шапне: само теби... као другу - шу-шу-шу... Обично су тајне главне измишљене и љубавне. Ал и друге кад се зброје, наше, ваше, моје, твоје, леве, десне, чудне, сјајне, све једнако много значе, јер - иначе зашто би се звале тајне? И ја имам једну тајну врло важну, врло вредну. Ником другом - само теби пришапнућу јутрос њу. Ходи ближе: шу-шу-шу... Сутра рано... шу-шу-шу... Баш онамо... шу-шу-шу... Али ником то не кажи. Сам потражи. Шу-шу-шу... Пронаћи ћеш врло лако и видећеш да је тако. РОЂЕНДАНСКА ПЕСМА Ја мислим да смо сви редом из лепе љубави рођени, огромне, чудне и дрхтаве као јасике зелене. После су дошле колевке, цуцле и зуби, и остало. И ноћи кад смо кмечали. И пелене. Пелене. Пелене. Свеједно је да ли су облаци јесењим небом тумарали, или је кошава била, или је мећава била, ја мислим: они су видели сва сунца кад су нас стварали. Зато је коса бебама мека и топла као свила. Ја мислим да су се волели и мислим да су замишљали најлепше усне за нас, најлепше око и длан. И желели су да будемо најбољи на овом свету. Да ли се икад упиташ, личиш ли на њихов сан? Мама и тата су стари већ и кажу: љубав вене. А љубав њихова остаје и у нама се шири. И наставља се. Наставља у неком маленом шврћи што ће из нашег срца ускоро да извири. *ЗАГОНЕТКА* Погоди како се расте. Погоди како се лако стигне до крова, до ласте, облака пуног кише, до неке звезде далеке и више и још више у чудне неке плаве. Погоди да ли кроз крагну, кроз ногавице, рукаве, док нека снага у теби и нека лепота у теби право до сунда води? Зажмури па погоди. А можда није ни важно да се унапред сетиш. Можда се најлепше расте кад ништа не приметиш. Можда се најлепше бива већи, још већи, највећи, - ћутећи сасвим ћутећи, кроз неки тихи немир што се у теби створи, па гори, бескрајно гори и никако да изгори. И нико не зна шта је. А он траје и траје. *СТРАНИЦА ИЗ ДНЕВНИКА* Ништа нећу да јој кажем јер нећу. Она је једна неозбиљна најобичнија балавица. Ми старији, ми из осмог разреда, ставимо руке у џепове и звиждућемо кроз зубе. Баш нас брига за те девојчице. Ништа нећу да јој кажем, јер нећу. Али ако погледа неког другог, постаћу најгори ђак у школи.	*ИМЕНА* Пронађеш негде некаквог Мишу, некаквог Горана, Драгана, Свету, пронађеш другаре налик на себе и станеш тако и не верујеш да има неко као ти- исти, на овом друкчијем свету. И ништа не мора да се каже. Све се унапред зна и разуме. Можда те неке Мире сад траже. Можда Гордана нека не уме без тебе, Јелене, Милице, Виде, до неког огромног сунца да иде. И не знаш колико као ти - таквих вечерас поново неког немају. И не знаш колико као ти - истих за сусрет са тобом баш сад се спремају. И не знаш ко су то, као ти - дивни и што су јастуке сузама влажили. А лепо сте се могли срести само да сте се мало потражили. И КРЕЋЕШ У ЖИВОТ С ПОГРЕШНИМ НЕКИМ. С ДРУКЧИЈИМ НЕКИМ. НЕКИМ ДАЛЕКИМ. А Борис, Вера, Владан и Сања још увек само тебе сања. *ЛАКО ЈЕ ТЕБИ* Лако је теби кад имаш брата, па може да те штити и брани. Кад се у дворишту играте рата, он увек стоји на твојој страни. Од свих је бољи. Од свих је јачи. Зато брат тако много значи. Лако је теби кад имаш брата: смеш да се правиш важан пред свима. У биоскопу нема карата, он само трепне и - већ их има. На утакмици нигде места, он само мигне - три клинца дигне. Познаје сваког кондуктера. Познаје сваког посластичара. Има у граду тристо другара. Мени је тешко јер немам брата, па пазим с ким се играм рата, јер није свако на мојој страни, спреман да увек баш мене брани, А кад се с другом децом потучем, обично дебљи крај извучем. Код куће радим сам за двоје и што је моје и што није моје: и угаљ вучем, и рубље скупим, и собу спремим, и млеко купим... И тако: пошто немам брата, морам да будем вредан сам, и будем двоструко вредан сам, и да одрастем сасвим сам. Од свега што на свету знам најстрашније је кад си сам. НАЈЉУБАВНИЈА ПЕСМА Ово је заиста најљубавнија песма, а ни речи о љубави. Свим пајацима и луткама откинуте су главе и они тако леже у ћошку беспомоћни и бачени. Неко у овој соби више неће да буде дете. Неко у овој соби три дана не може да руча. Неко у овој соби само ћути, ћути, и гледа кроз прозор како јесен са лишћем и ветром путује преко покислих градских кровова за птицама. Ово је заиста најљубавнија песма, а ни речи о љубави. ... "Усне једино зато постоје да с неким поделиш нешто своје" ... ... "Све би се једним именом звало. Ђачки. И женски. И наивно. Једино би се мушки и мангупски преживало" НЕПОВРАТНА ПЕСМА Никад немој да се враћаш кад већ једном у свет кренеш Немој да ми нешто петљаш Немој да ми хоћеш-нећеш. И ја бежим без повратка. Никад нећу унатраг. Шта ти значи старо сунце, старе стазе, стари праг? Ту је оно за чим може да се пати Ту је оно чему можеш срце дати. Ал' ако се икад вратиш мораш знати ту ћеш стати И остати. Очима се у свет трчи Главом рије млако вече Од реке се дете учи ка морима да потече. Од звезда се дете учи да запара небо сјајем. И од друма да се мучи и вијуга за бескрајем. Опасно је као змија опасно је као метак да у теби вечно клија и чарлија твој почетак. Ти за корен ниси створен Цео свет ти је отворен. Ако ти се некуд жури, стисни срце и зажмури. Ал' кад пођеш - немој стати Махни руком. И одјури. Ко зна куд ћеш. Ко зна зашто. Ко зна шта те тамо чека. Ове су жеље увек беље кад намигну из далека. Опасно је као муња опасно је као метак да у теби вечно куња и мучи се твој почетак. Ти си увек крилат био само си заборавио. Зато лети. Сањај. Трчи. Стварај зору кад је вече. Нек' од тебе живот учи да се пени и да тече. Буди такво неко чудо што не уме ништа мало, па кад кренеш - крени лудо, устрептало, радознало. Ко зна шта те тамо чека у маглама из далека. Ал' ако се и позлатиш, ил' све тешко, горко платиш, увек иди само напред. Немој никад да се вратиш. ПЛАВИ ЧУПЕРАК Плави чуперак обично носе неко на оку, неко до носа, ал има један чуперак плави замислите где? - У мојој глави. Како у глави да буде коса? Лепо. У глави. То није мој чуперак плави, већ једне Сање из шестог "а" Па шта? Видећеш шта - кад једног дана чуперак нечије косе туђе мало у твоју главу уђе, па се умудриш, удрвениш, па мало - мало... па поцрвениш, па грицкаш нокте и кријеш лице па шаљеш тајне цедуљице, па нешто куњаш, па се мучиш, па учиш - а све којешта учиш. Измешаш роткве и ромбоиде. Измешаш нокте и пирамиде. Измешаш лептире и градове. И спортове и ручне радове. И тропско биље. И старе Грке. И лепо не знаш шта ћеш од муке. Сад видиш шта је чуперак плави кад ти се данима мота по глави, па од дечака- правог јунака направи туњавка и неспретњака. ДРУГАРСКА ПЕСМА Ништа ти не разумеш, мој најрођенији блесане, уображени принче што те је живот размазио. Да знаш колике сам ноћи узнемирене и бесане дрхтао крај твог узглавља, покривао те и пазио. Ти си за мене још увек парче тек рођеног меса: онај мусавко што вришти и целу кућу потреса. Ја сам те, лепото моја, научио да ходаш. Свима сам плаћао пиће кад су ти зуби никли. Ја сам ти дао живот. Није те донела рода. А сада смо се, одједном, један од другог одвикли, као да све што кажем заиста не разумеш и као да све што умем ти трипут боље умеш. У реду, паметна главо. Ја сам те љуљао, купао, поносио се тобом, немуште речи срицао, и доста своје младости због тебе сам полупао и кад је у свет требало нисам се због тебе мицао, него сам сав оседео, мој надувенко мили, да би твој живот и дани ваљани били. Данас кад рођендан славиш, све ћу свечане торте побацати кроз прозор на ужас родбине целе. Ти знаш: ја сам твој отац. Ми смо од такве сорте што не сме да задрхти кад одапиње стреле. Можда још није касно. Једном се мора све рећи: и другарски и тужно и грубо и срнећи. Пропустио сам године. Испустио те из руку. Све твоје слабе оцене мољакањем сам решио. Вечито сам се свађао кад те други истуку. Био си моје мезимче и ту сам највише погрешио. Четрнаест ти је година и зар те стварно не вређа да стално за тебе подмећем и душу и главу и леђа? Хоћу да јасно кажеш кад мислиш да будеш мушкарац. Зар треба и сутра да решавам све што ти одраслом фали? "Тата, шкрипи у браку... на послу... дај за џепарац..." А ја ти и даље помажем јер те волим и жалим. Не честитам ти рођендан. Ми смо се узалуд борили и стварали смо чуда, а ништа нисмо створили. И ево, данас ти дајем реч родитељску и мушку: ако не постанеш човек на овој, тек започетој чаробној стази живота - морам ти разбити њушку. Макар ожењен био, макар у тридесет петој. Никад те тукао нисам. То за дечаке није. Ал сутра, одрасли принче, видећеш како се бије. *ОДЛУКА* Живот је све нешто из почетка. Јуче и прекјуче сутра не вреде. Нема на свету два иста петка, две исте недеље, две исте среде. Па чему онда разочарања? Ако је једна љубав - ћорак, Одмах се друкчије и лепше сања. И кад си највише тужан и горак неких се нових очију сетиш и схватиш да летиш... дивније летиш. Ко је то видео да дечак пати? Да куња кмезав и да плаче? Сваки пут мораш изнова знати да волиш боље, да волиш јаче. Не да се вадиш. Не да се тешиш. Већ да се истински до неба смешиш. Нема на свету две исте среде, два иста уторка, два иста петка. Све нове љубави друкчије вреде. Живи се сваки пут из почетка. Живи се да се никад не пада. Да будеш снажнији после олује. И да се у твом срцу већ сада 100 златних звезда унапред чује.
◄почетак Љубивоје Ршумовић
АЗДАЈА СВОМЕ ЦЕДУ ТЕПА	*АЖДАЈЕ И АЛЕ*
У ОНА ЛЕПА ВРЕМЕНА	ТУЗБАЛИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА
РАЗНО	ЈЕДНА СЛАТКА АЗДАЈА ТЕРЕЗА
ИСЛИ СМО У АФРИКУ	БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЦЕ, МЕСЕЦ МАЈ
УТОРАК ВЕЦЕ МА СТА МИ РЕЦЕ	ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА
АУ СТО ЈЕ СКОЛА ЗГОДНА	ДЕТЕ
СТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА	ИМА ЈЕДНО МЕСТО
СТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ	ГОСПОДИН ВИДОЈЕ СТАНИЦ
ГЕНЕРАЛЕ СИЛО ЉУТА	КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО
ИЗА ПРВОГ УГЛА	ВУК И ОВЦА
ЛЕПА КАТА	ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈ
АЖДАЈА СВОМЕ ЧЕДУ ТЕПА Аждаја своме чеду тепа: Наказице моја лепа, Шта ће с тобом бити, ко зна Лепотице моја грозна? Оставићеш своју мајку, Отићи у неку бајку, Бићеш личност негативна, Ругобице моја дивна, Јешћеш људе као репе, Најмилији мој акрепе, А твоја ће јадна мајка Целог века да се вајка! У ОНА ЛЕПА ВРЕМЕНА У она лепа времена далека Од мајмуна РАД је створио ЧОВЕКА. Да ли се сад враћа историја стара - НЕРАД од човека да л` МАЈМУНА ствара? РАЗНО Ако желиш мишиће ко гвозђе једи бело или црно грозђе Ако желиш снагу збиља мушку онда не смеш заобићи крушку Ако желиш на све бити имун једи цеди среди жути лимун Ако желиш руке као канџе просто гутај свеже поморанџе Ако желиш вештине са стране окоми се на криве банане Ако желиш да изгледаш бесње свакодневно упражњавај трешње Ако желиш бити бистре главе бери оне јагоде из траве И уопште ко год нешто хоће мора јести и волети воће ИШЛИ СМО У АФРИКУ Ишли смо у Африку да садимо паприку Знате ону жуту фину али љуту Једногрба камила зачас се помамила Зачас се ту створила и дебела горила Онај мајмун са гране мисли да су банане И зебра је видела јако јој се свидела Гризе гладни папагај мисли неко воће фрај Гледали смо жирафу мисли мезе уз кафу Ни реч нису казали све су зачас смазали Ништа нису слутили па су се заљутили Сад кука пола Африке због банатске паприке црвене и жуте фине али љуте УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ У Новом Саду свануло вече Ма шта ми рече Јужна Морава узводно тече Ма шта ми рече На сваком дрвету кликери звече Ма шта ми рече У Штипу мече уштипке пече Ма шта ми рече У брзом возу шишали козу Ма шта ми рече И као треће Земља се вечерас не окреће нити шта ради нити спава Земља вечерас забушава Ма шта ми рече АУ СТО ЈЕ СКОЛА ЗГОДНА Ау што је школа згодна лечи лењост и самоћу Ко да ми је кућа родна штета што не ради ноћу Кад нисам у својој школи мене моја душа боли Нема оне дружине да делимо ужине Ау што је школа сјајна у клупама пар до пара Сваки шапат свака тајна једну нову љубав ствара Кад нисам у својој школи мене моја душа боли Нема оне с киком коју не дам ником ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА Мала ала може да смаже из цуга малтене пола Малог Мокрог Луга. Није реткост видети алиног клињу како се прикрада малом Лошињу.. Мала ала, када јој храна фали, може да смаже целу државу Мали. У подне просто хоће да прсне или да скрца парче Мале Крсне. Мала ала, у сукњици на фалту, за вечеру поједе оствро Малту. И уопште, деца из те мафије прождрљива су из географије. ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале шта против деце радознале Школа им је дошла до гуше тамо им деца уче да пуше И кино их све више квари јер приказује љубавне ствари А како их препустити улици гдје је одгој деце на нулици И када је мајке ухватио очај оне су селе и попиле по чај Затим су нашле једну здраву алу да им једе децу неваљалу ГЕНЕРАЛЕ СИЛО ЉУТА Генерале сило љута кад ти буде доста рата сврати кући два минута да свом сину будеш тата Ој фризерко вешта зверко знам да коса није слама ипак иди шетај с ћерком цео дан јој буди мама Директоре лепи створе окани се реферата хајде кући под прозоре буди твојој деци тата А свет може да причека и с фризуром и са ратом док се једна срећна ћерка наигра са својим татом ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла неки ђаво чучи нека мука чека да човека мучи Иза прве горе па у другој гори чека нека мора да човека мори На животном путу па иза кривине чека нека брига да човека брине Тамо где у трави цвета љутић жути чека нека љутња да човека љути Кад би човек знао за све што га чека не би се ни рађао у лику човека Већ би био птица или вредна пчела или само багрем негде накрај села ЛЕПА КАТА Била једном једна Ката у Перлезу близу Ченте лепа као са плаката па и лепша на моменте Имала је очи плаве оригинал морска плавет носаше их посред главе тако да ти стане памет Имала је русу косу некад плаву некад црну као пласт у сенокосу као гнездо ал на трну Имала је лепа Ката уз лепоту сто дуката па је била тата-мата за све момке из Баната	*АЖДАЈЕ И АЛЕ* Аждаја горко плаче јер вређају њено аждајче. Рекли су му да је ружно, па мајци дошло тужно. Нека је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ТУЖБАЛИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА У моме целом змајевском веку људи ме гоне и главу ми секу, а ја чим њупнем царску кћер одмах ми кажу да сам звер! ЈЕДНА СЛАТКА АЖДАЈА ТЕРЕЗА Једна слатка аждаја Тереза наловила је гомилу принцеза, обукла кецељу, обукла патофне, и пече од њих принцес крофне. БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ, МЕСЕЦ МАЈ Било је пролеће, месец мај, дрвеће се прелило зеленим кремом, без посла је остао један змај са високом змајевском стручном спремом. Мотао се неко време по граду, читао огласе и конкурсе из штампе, змај који је уживао у своме раду, изгубио се ко свитац без лампе. Почео је да пије вињак и содицу, да се сналази и продева, јер је имао велику породицу коју је морао да храни и одева. Кише су падале, дани су текли, куцао је на сто врата, можда двеста, и свуда су му нељубазно рекли да за њега нема радног места. И мада је свуда избачен ко кофер нагло му се осмехнула срећа: понудише му да ради као шофер код Градског саобраћајног предузећа. Опет је пролеће, месец мај, на дрвећу пупе зелене чумице, за воланом "Лаyланда" седи змај на линији Калемегдан - Шумице. Кад увече дотера кола у гаражу, колеге о њему причају све нај, нај, али му је најдраже када кажу: - Е, данас си возио као прави змај\| ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага где бих стеко те мишице да ми храна није драга да ми није драго пиће Волим брате лепо сести волим брате добро јести волим се са шницлом срести ил за столом ил на цести Откуд мени ова сила овај поглед љута змија да ми храна није мила тако рећи најмилија Волим брате лепо сести волим брате добро јести тамо где се клопа смести и мене ће нос одвести Откуд мени ово здравље где бих нашо таква плућа да не волим млеко кравље и цицвару док је врућа Волим брате лепо сести ил за столом ил на цести волим се са храном срести па макар је моро јести ДЕТЕ Дете није дете играчка за стрине и тете дете је дете да га волите и разумете Нећете ми веровати и велики песник Гете некада је био беба и веома немирно дете Бркати хајдук Вељко што је злотвору прашио пете у почетку је сисао палац и био немогуће дете Јунаци космоса што лете на друге планете прво су седели на ношама а после су сели у ракете Дете није дете играчка за стрине и тете дете је дете да га волите и разумете ИМА ЈЕДНО МЕСТО Има једно место иза седам мора где цео свет спава Спавати се мора Има у том месту госпођица права која никад никад не жели да спава Има једно село иза седам гора где сва деца једу јер јести се мора Има у том селу једно розе цвеће један јунак мамин који јести неће Ја предлажем за њих двоје да се нађу да се споје Не треба их прутом бити већ их треба оженити Па нека се цвећка са супругом нећка ГОСПОДИН ВИДОЈЕ СТАНИЋ Господин Видоје Станић спазио пса на стогу одмах узео мотку и псу пребио ногу Госпођа Јагода Станић повикала је ПОБОГУ Господин Видоје Станић рекао је ШТА МОГУ Господин Видоје Станић спазио свраку на стогу одмах узео пушку и свраки пребио ногу Госпођа Јагода Станић повикала је ПОБОГУ Господин Видоје Станић рекао је ШТА МОГУ: Они би појели јаје из кога би постало пиле од кога би постала кокошка а кокошке су мени миле Госпођа Јагода Станић расплете косу плаву зграби дотично јаје и разби га Видоју о главу КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО Кад би ми неко рекао како је живот стекао којим је парама платио и пошто би га вратио Кад би ми неко рекао како је ваздух стекао коме је писма писао да моли да би дисао Кад би ми неко рекао како је сунце стекао којим се смехом смејао да би се џабе грејао Кад би ми неко рекао како је воду стекао на којим је мукама био да би бесплатно пио Кад би ми неко рекао како је земљу стекао коме је душу продао да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао како је мајку стекао којим је небом кружио да би оца заслужио ВУК И ОВЦА Чини ми се вековима вук са овцом нешто има Кад је види како пасе вук напросто не зна за се Овца кад му види очи ни да бекне ни да скочи Овца не сме да се брани вук се њеним страхом храни Не разумем те односе ни зашто се не подносе ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈ Једноме змају досади да жив, јер му је живот био страшно сив. У свом дворцу, поред сиве рек, таворио је свој змајевски век. Једног дана стао је на об, решен да више не живи ко роб. Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл. Фотограф стиже и намести бленд, Змај рече ТХЕ и то беше ЕНД.
◄почетак Мира Алечковић
БАЛАДА О БАЈЦИ Бајка може да се роди кад год срце јако жели, кад год дечјој души годи кад се с маштом спријатељи, да се сели у крај неки где је топло, тихо где је, због дечака кога волиш, девојчице што се смеје, кад снег веје, кад се леди, а ти имаш пријатеље, па путујеш, па путујеш и са њима снове сањаш, земљу своју волим, волиш, макар била и најмања јер та земља само расте онда кад је људи воле, виђена из дечје маште, из љубави неке ране, сеје бајке сребрнасте, сипа снове златоткане.
◄почетак Стеван Раичковић
ЦРТАНКА Дај ми две-три чисте хартије ал исте и једну оловку да нацртам пловку. Дај ми жуту боју да обојим проју па ћу њоме затим Сунце да позлатим. И плава ми треба за комадић неба она ће да дода воду ради брода. Дај ми после плаве зелену због траве и због скоро триста на дрвету листа. Сад црвену нову због црепа на крову и због једног лица и због лубеница. Дај ми боју белу због цвета за пчелу а и после њега због две грудве снега Дај ми боју црну да нацртам срну да обојим мачку да ударим тачку.
◄почетак Ратко Петров Ного
СА РОДОМ САМ РАШЧИСТИО Са родом сам рашчистио сазнао сам тајне ствари тата ме је измислио ал не мари ал не мари Крио сам се у стомаку кад сам био сасвим мали лепо беше у стомаку док ме нису препознали Отад више мира немам стрине ујне ах те жене таман хтедох да одремам да век мине изнад мене Рађај се већ вичу на ме баш их брига што сам мали пристао сам све због маме да је не би расплакали Са родом сам раскрстио разумем се у те ствари знам ја добро где сам био ал не мари ал не мари

Јован Јовановић - Змај	Драган Лукић	Душан Радовић	Мирослав Антић
Љубивоје Ршумовић	Мира Алечковић	Стеван Раичковић	Ратко Петров Ного